odlomak iz priručnika “Furam feminizam” namijenjenog djevojčicama (a što ne i dječacima)

ponedjeljak.

moje ime je likica i danas je ponedjeljak.

ok, moje ime očito nije likica, ali pošto ću ovdje pisati slobodno o stvarima o kojima se inače ne piše slobodno, moje ime će u svrhu slobode biti – likica.

imam 13 godina.

djevojčica sam, to ste dosad skontali, ono lik-ICA, govorim u ženskom rodu, i sve to, al vrijedi ponovit da sam djevojčica, jer će to što sam djevojčica često uticati na to kako se drugi odnose prema meni, a da o tome ko sam i kakva sam ja nemaju pojma. i o tome ću pisati ovdje.

inače, VII-2, najbolji drug, kul sestra, mama, tata, škola, plivanje, knjige. za početak dosta.

uglavnom, danas je ponedjeljak i ja sam po prvi put dobila. menstruaciju. prvi put. sam dobila. menstruaciju.

ali idemo ispočetka. menstruacija se desila tek oko 3 sata, a prije toga se, retrospektivno mogu tvrditi sa sigurnošću, desilo mnogo stvari koje su mi mogle nagovijestiti da će se ta menstruacija desiti baš danas. u suštini, bio je pomalo naopak dan.

prvo.

ustala sam ujutro, pomalo na lijevu nogu. možda jer inače ne volim ponedjeljke, možda jer su se mama i tata opet raspravljali u kuhinji, a možda jer sam predosjećala da je danas M-dan. uglavnom, ustala, popila čaj koji je mi je napravila mama. za doručak pojela tost sa bananom i kikiriki puterom. inače to doručkujem, ali sam danas nekako ostala gladna. a kući više nemamo nutele u šteku, od kako je mama odlučila da ide na dijetu. onda sam otišla nazad u svoju sobu, da vidim šta ima na fejsbuku, dok su moji nastavili da se raspravljaju oko toga ko radi previše i ko bi trebao da radi manje na poslu da bi mogao da više radi po kući. meni je cijela rasprava djelovala malo haotično i besmisleno, pa sam pustila muziku. mislim da je zaključak bio – ne može više ovako ovaj nered, i onda su oboje otišli na posao.

u školi nije bilo ništa. mislim bilo je svašta, ali je većina toga bila prilično dosadna. iz biologije smo radili neke gliste. nastavnik se nervirao što nikome te gliste nisu zanimljive i za sve krivio internet. nismo imali volje da mu objašnjavamo da je šansa da bi nam gliste bile zanimljive i da internet ne postoji jako mala – osim možda onih gumenih u šećernom prahu.

jako bitna stvar o meni – imam najkul najboljeg druga. mislim znam da svi misle da su njihovi najkul drugovi najkul, ali moj fakat jeste. par mjeseci je stariji od mene i živi sam sa mamom. mama mu je isto super kul i ja obožavam ići kod njih vikendom, jer nas pusti da sa njom kuhamo i onda gledamo tonu filmova. jedini fazon sa mojim najboljim drugom je da ima poremećaj u ishrani. mislim to je psihologinja rekla njemu i njegovoj mami. on misli da je psihologinja fulila. ja nisam sigurna. mislim ne razumijem baš najbolje šta je to. pokušala sam guglati, ali objašnjenja online nisu baš dobra – piše samo da ljudi misle da su debeli i onda neće da jedu, ali mi to djeluje malo prejednostavno. moj najbolji drug nikada ne kaže da neće da jede, samo mu tipa užina uvijek slučajno ispadne, ili nije gladan, ili ne može.

na bosanskom je nastavnica cijelo vrijeme pričala o glavnom liku u baladi u kojoj je glavna likica žena. ja pitala da li žena ima ime i zašto je zovemo samo po mužu i nastavnica mi rekla da ne skrećem sa teme. nisam sigurna koja tema je bila bitnija od ove. nakon toga sam se isključila i crtala u svesku.

jedva došla kući nakon škole, trebala i na plivanje, ali me pravo bolio stomak pa nisam otišla. mama mi na telefon održala predavanje o tome kako je glupo da plaćaju ako ću ja zabušavati. ja sam rekla da je valjda gluplje da se maltretiram na bazenu dok me boli stomak, samo zato što su oni platili, onda je ona rekla kako ću razumjeti kada počnem svoje pare zarađivati. čisto sumnjam. a vala, nije mi jasno ni zašto se plivanje uopšte plaća, tipa valjda bi trebalo biti besplatno, pa da mogu sva djeca ići, a ne samo ona čiji roditelji mogu platiti bazen i trenera. ali sam skontala da je bolje da ne ulazim u tu raspravu preko telefona.

i tako, završim ja razgovor sa mamom. odem da piškim. u kupatilo, kad tamo – fleka na gaćama. mislim, nije me toliko iznenadila sama menstruacija, znala sam da će se desiti prije ili kasnije, koliko činjenica da nije bila baš crvena nego nekako smećkasta. i nije je bilo nešto puno. ne znam, iskreno sam zamišljala da će to sve biti nekako malo teatralnije.

zvala sestru da mi doda nove gaće, ona mi pokazala kako-šta s uloškom. realno, već sam znala, jer ono, nije nuklearna fizika – odlijepiš-zalijepiš, ali sam je pustila da se malo pokaže, jer je djelovalo kao da joj je pravo bitno da me malo pripazi. napravila mi je čaj, ugrijala mi termofor i otrčala na predavanje. došla mama sa posla i pitala zašto sam u pidžami u sred bijela dana. ja joj odgovorila da sam dobila i ona me informisala da sam postala žena. iskreno, ne osjećam se više ženom sada, nego jutros. osjećam se samo napuhanije i kao da imam tri noža zabodena u stomak. tata je izvalio neku šalu upitnog kvaliteta o PMS-u i onda mi rekao kako je ponosan na mene. ne znam baš zašto, jer nemam nikakve kontrole nad svojim jajnicima, tako da ovo stvarno nije neko moje lično postignuće. maloprije su poslali sestru da mi objasni osnovne stvari o menstruaciji,  jer je njima valjda bilo ofirno.

u suštini – jajnici su mi sada sazreli dovoljno da jednom mjesečno u maternicu izbace jajašce koje može biti oplođeno (ali tipa samo 5-6 dana u mjesecu) i kada se ne oplodi, onda to jajašce i unutrašnji zid maternice izađu iz mene. tako da je menstruacija ustvari super stvar, ne jer sam postala žena, nego jer znači da mi jajnici i maternica rade kako bi trebali. što znači da sam zdrava, tako da #win.

stomak malo popustio, idem do kuhinje u nedostatku nutelle prigrliti kanticu voćnog jogurta (da, danas sam odlučila da mogu da se razmazim!) i gledati gilmore girls. jeste vi to ikada gledale? serija je o mami i kćerki koje su pravo kul, i smiješne i genijalno se zezaju. praaaavo je stara, i ima nekih stvari koje baš ne kontam, ali je inače prilično dobra. eto, ako niste gledale pogledajte. ima na internetu.

utorak.

dan dva menstruacije. znate kako sam juče rekla da je nije bilo puno i nije bilo ništa spektakularno?

e pa prerano sam se obradovala!

prvo, jutros sam se probudila, ustala iz kreveta, a na čaršafu krvava fleka. pidžama uflekana, gaće uflekane, ja sva uljepljena. a moram u školu. tako nije fer da se dječacima ovo ne dešava. zvala sam sestru, jer me bilo strah da se mama ne naljuti. sestra mi pomogla da skinem čaršaf i ubacila u mašinu, ali je i na madracu bila fleka. nismo imale vremena da to očistimo, jer sam ja već kasnila. ako bude ovako svaki mjesec, ja to stvarno ne mogu. baš je pegla. otišla da se istuširam i voda u tušu krvava, kao da sam nekog ubila. užas. i na peškiru je ostala fleka. ono, da li ima išta da neću uflekati. stavila uložak, obukla se i onda se tripovala da se vidi uložak, pa sam se presvukla u sestrin džemper, koji mi dođe do butina. i dok se sav taj horor šou dešavao, stomak me razvaljivao. jesam spomenula kako je ovo totalno nefer?

u školi se nisam mogla koncentrisati prva dva časa, jer sam razmišljala o tome šta da radim na tjelesnom. mislim, neke djevojčice su već dobile i ne rade kada dobiju, ali onda svi znaju da su dobile i to mi je bilo malo ofirno. s druge strane, stvarno mi se nije presvlačilo, za slučaj da mi je opet procurilo, i ono bilo mi je pravo ofirno da druge cure gledaju kako nosim uložak veličine pelene. na matematici sam napravila listu za i protiv, i onda sam je na odmoru prodiskutovala sa najboljim drugom. mislim super je on, ali ne konta. bio je sav u fazonu trebala bi da radim, kao glupo je da sada počnem ne raditi stvari samo zbog menstruacije. u suštini se slažem, ali se moram naviknuti na ovo, nekako je još sve skroz novo. tako da sam skontala da ipak ne radim. onda sam morala prići nastavniku i reći mu. sav se zacrvenio kada sam rekla da sam dobila menstruaciju i rekao da mu od sada mogu samo reći da su “oni dani” i da onda ne moram raditi. koji dani? zašto su ovi dani drugačiji? mislim nisam radila tjelesni ni kada sam istegnula mišić na plivanju, pa to nisu bili neki posebni dani i nisam morala o tome šaputati. previše me bolio stomak da se natežem sa njim, pa sam samo sjela na klupu. još jedna drugarica je imala “one dane.” pitala sam je kada je ona dobila, i rekla je da ima skoro godina. bila je skroz kul. rekla je da poslije bude puno lakše, kad se malo navikneš. pitala sam je da li se njoj ikada desilo da joj procuri, i rekla je da jeste nekada kada spava, ali da je onda samo počela stavljati peškir ispod, i nositi veći uložak i poslije toga više nije. a rekla je i da joj na odjeću u školi nije nikad, da je to sviju uvijek strah, ali da se pravo rijetko desi. njenoj sestri se jednom desilo, a ima 16 godina. i taj jedan put je samo svezala jaknu oko farmerki i sve bilo ok. ovako kad se priča sa curama djeluje manje strašno. nekako sve djeluju skroz normala, i kao da su iste kao i prije, i nije im ovo previše promijenilo život.

tokom tjelesnog sam morala u wc. e, znači to je već bio next level havarije. prvo, imamo u školi još uvijek čučavce. i to čučavce koji su jedno tri puta stariji od mene. vodokotlići ne rade, nema toalet papira nikad, i sapun je misaona imenica. užas. živi. bukvalno sam morala staviti uložak u džep, pa onda izvaditi iz džepa dok sam piškila, ali nisam imala gdje da ga stavim, jer je sve prljavo, a rukom sam morala da držim vrata zato što je brava izvaljena. tako da sam ga onda držala između zuba. mislim u onom omotu, očito. ali ipak, užas. i onda dok sam skinula stari, i stavila ovaj, gimnastika totalna. falile su mi još jedno dvije ruke. i kao hajd, sve to završim, izdahnem, i da bacim, nema kante. a ne smijem baciti u odvod. a ne mogu ga staviti u džep, iako je umotan. i onda sam ga tako kroz hodnik morala nositi u ruci, do ruksaka i onda u kesu i u ruksak. nije mi jasno kako nikome ne pada na pamet da kupe kante i tipa toalet papir. isto kao da ne znaju da su im pola škole curice, i da će nas većina dobiti menstruaciju prije ili kasnije. zanima me pravo da li u nastavničkim wc-ima ima toalet papira.

poslije tjelesnog smo imali matematiku. nastavnik je izjavio da nema poznatih matematičarki, jer su žene manje logične nego muškarci. uvijek ima tako te neke izjave i nikada nisam pametna da li nešto da kažem ili ne, jer sa jedne strane nije ok da to tako govori, a sa druge strane ako nešto kažem može me zapisati. sestra se posvađala na fakultetu tako, pa je onda morala na komisiju zbog toga. ja baš ne bih da moram na komisiju. nisam sigurna baš šta je komisija, i da li postoji u sedmom razredu, ali djeluje ko da bi bilo užas. kad je sestra to morala bila je baš pod stresom. sa svima se svađala i nije nikako spavala. tako da sam skontala da je možda bolje da šutim. pogotovo jer opet radimo geometriju, a bila sam zaboravila šestar. što bi rekla nana – treba znat prepoznati kad da se poklopiš.

poslije časa otišla sa drugaricama na čaj. pričale o dječacima. ima jedan novi pravo sladak, i pravo pametan, i baš je onako super, i mislim da me gleda ponekad, ali nisam sigurna. mislim sigurno me gleda, ali nisam sigurna je li me gleda, jer sam mu u vidnom polju i oči mu samo na toj poglednoj putanji, ili me namijenski gleda da me vidi. znate na šta mislim? drugarice kažu da me definitivno gleda da me vidi. mislim čak i ako da, ne znam baš šta da uradim po tom pitanju. što nas u školi ne uče šta da uradimo kada nam se neko sviđa? sestra mi već mjesec govori da ga zovem u kino. drugarice mi kažu da ne zovem, jer dječaci ne vole da ih se zove, vole da oni zovu. a drug mi kaže da zovem, jer dječak koji ne bi volio da ga ja zovem nije za mene. ima to logike, ali me još uvijek strah šta će reći. možda i pitam.

kući gledala gilmore girls opet, i onda radila zadaću. jeste gledale i vi? kako vam se svidjelo?

zanima me, ima li nešto što vas zanima, da bi da više pišem o tome? mogu sestru pitati, ako nešto ne znate. ona zna sve. očito ne baš sve, ali jako puno stvari.

p.s. edit.

zaboravila sam vam napisati za madrac. kada sam došla kući madrac je bio sređen i navučena nova posteljina. mama me zvala kada je došla sa posla. rekla mi je da je sve što mi se dešava totalno ok, i prirodno, i da se ne brinem. dešavalo se i njoj da joj procuri, i kada spava i kada je bila u školi, i jednom čak i na poslu. i to je skroz ok. rekla je da je fleke najlakše otkloniti sapunom i hladnom vodom, i to dok su još svježe. ako se samo ubace u mašinu obično se ne operu kako treba. i rekla je da zna da mi je sada haos, ali da će vremenom postati rutina, i da više neću ni primjećivati. nekada kontam da me ona nikako ne konta, a onda nekada ipak imam osjećaj da konta. možda je samo preumorna. mislim ipak je ona danas sve oprala na ruke, nekad prije posla, između pranja suđa i peglanja. mislim da ja to ne bih mogla.

 

Priručnik Furam feminizam, autorica Marine i Veličković i Lamije Begagić, objavljen je u Sarajevu i Beogradu, u izdanjima magazina Školegijum, odnosno Izdavačke kuće Kreativni centar. O nabavci svojih primjeraka, možete se informirati na massmedia@bih.net.ba (Sarajevo) ili ljilja@kreativnicentar.rs (Beograd).